"Čovečanstvo ne bi trebalo više da odlaže kolonizaciju Marsa. Sada se po prvi put u istoriji Zemlje otvorio mali prozor kroz koji se pojavila mogućnost da prenesemo život na drugu planetu. Taj prozor će možda ostati otvoren duže vremena, a možda i neće ostati otvoren. Zato smatram da je mudra odluka da iskoristimo šansu za multiplanetarni život dok je imamo" - izjavio je Elon Musk, milijarder i osnivač kompanije za istraživanje svemira SpaceX, u svom obraćanju publici 15.Decembra 2015. godine na godišnjici američke Geofizičke Unije u San Francisku.

San o budućnosti je izvodljiv

Kolonizacija Marsa je oduvek predstavljala strast za Maska. Zapravo i sam kaže da je još 2002. godine osnovao SpaceX sa namerom da pomogne čovečanstvu da postane multiplanetarna vrsta. Imati samoodrživu bazu na Crvenoj planeti kao polisu osiguranja, štitila bi čovečanstvo od totalnog izumiranja u slučaju da nešto pođe užasno naopako ovde na Zemlji.

Postoje i druge dobrobiti koje bi kolonizacija Marsa donela. Napor bi doneo nova neverovatna naučna otkrića i tehnološke mogućnosti i pomogao bi da se mase ljudi širom sveta inspirišu, da se nečemu nadaju kada se probude ujutru.

Neće biti lako ali uspećemo

Kolonizacija neće biti laka, ali čovečanstvo će u tome uspeti uz nekoliko ključnih tehnoloških napredaka. Najvažniji među njima biće obnovljive višekratne rakete i upotreba lokalnih materijala sa Crvene planete za raketno gorivo.

Trenutno, sve rakete se koriste samo za jedno lansiranje a onda nestaju na dnu okeana. To znači i da mnogo novca potone na dno sa raketom posle svakog lansiranja. Na primer, SpaceX mora da izdvoji čak 16 miliona dolara da bi se napravila jedna raketa Falcon 9, dok gorivo u rezervoarima za potisak pri lansiranju košta samo 200.000 dolara. Naći način da se raketa koristi iznova i iznova bi srezalo troškove poletanja čak 100 puta.

SpaceX radi naporno da bi se postiglo baš to. Kompanija je pokušala dva puta u 2015. godini da u prvoj fazi nakon lansiranja prizemlji Falcon 9 na autonomni brodski dron u atlantskom okeanu. Oba pokušaja, u Januaru i u Aprilu, su bila jedva uspešna, raketa je sletela ali je ekplodirala na palubi drona. Prvo uspešno meko prizemljenje Falcona 9 na čvrstoj podlozi dogodilo se u vojnoj vazduhoplovnoj bazi u Kejp Kanaveralu na Floridi Decembra 2015. godine, prvo uspešno prizemljenje na okeanu Aprila 2016. godine, a najuzbudljivije prvo uspešno ponovno poletanje nakon sletanja dogodilo se u martu 2017. godine.

Život na Marsu?

Čini se da na površini Marsa nema živih organizama. Jer jednostavno ne vidimo nikakve tragove života. Međutim, moguće je da su ispod površine uslovi za razvoj života znatno povoljniji, jer bi bilo koje forme živih organizama bile zaštićene od visoke radijacije i niskih temperatura sa površine. To ne bi trebalo da nas izbaci iz koloseka na našem putu ka kolonizaciji Crvene planete.