Pre više decenija samo je naučna fantastika mogla da pruži sledeći hipotetički scenario: Šta ako vanzemaljski oblik života buja u okeanu ispod ledene površine Jupiterovog Meseca? Ova notacija je izvukla Europu iz senke i postavila tačno tamo gde zasužuje da bude - pod budnim reflektorima moderne nauke, rasplamsujući maštu i naučnika i običnih ljudi koji su oduvek sanjali o otkrivanju života izvan Zemlje. Ta fantazija bi zapravo mogla biti realnost.

Otkrivena još pre 400 godina

Europu, šesti po redu Jupiterov Mesec, je još 1610. godine otkrio Galileo Galilei. Prva zvanična misija je započeta još 1973. lansiranjem Pionira 10 ali je on prošao isuviše daleko pored Europe tako da su se samo varijacije u njenoj osvetljenosti mogle sagledati. Naredne 1974. godine svemirska letelica Pionir 11 je došao na daljinu od 600.000 km od Europe ali je mogao snimiti samo varijacije njene površine. Najveće otkriće 1979. godine ostvario je Vojadžer 2 koji je, prolazeći kroz Jovijanski sistem, doneo saznanja da se na površini Europe mogu jasno uočiti braon pukotine, što je davalo indicije da se ispod njih nalazi debela zaleđena kora. Tek se misijom letelice Galileo, koja je orbitirala oko Jupitera od 1995 do 2003,  saznalo da većinu površine Europe čini zaleđena voda i naučnici su pronašli čvrste dokaze da se ispod ledene kore nalazi okean tečne vode ili rastresitog snega.

Voda sa Europe curi u svemir

Naučnici smatraju da je Europina ledena kora debela između 15 i 25km i da pluta po okeanu dubine između 60 i 150km. I dok Europa iznosi samo jednu četvrtinu dijametra Zemlje, njen okean sadržii dva puta više vode nego svi Zemljini okeani zajedno. Za Europin veliki i nezamislivo duboki okean se već dugo smatra da je mesto koje najviše obećava postojanje života izvan Zemlje. Čak i letelica, koja bi samo prolazila pored Europe, bi mogla da pokupi uzorke bez sletanja, jer voda iz Europinog okeana prosto curi u svemir.

Gejziri vode od 160 km

Najnovije obzervacije su pokazale da postoje tanke perjanice vode koje se izbacuju poput gejzira oko 160km izvan površine Europe. U Novembru 2019. godine NASIN međunarodni istraživački tim je po prvi put objavio da je direktno detektovao vodeno isparenje iznad Europine površine. Pomoću spektografa observatorijske stanice Kek na Havajima, isparenje je izmereno korišćenjem hemijske kompozicije planetarnih atmosfera kroz infracrvena zračenja koja ona emituju ili apsorbuju.

Svemirska letelica bi mogla da prođe kroz perjanicu vodene pare i uzme uzorke za analizu iz orbite i tako bi proučavala mesečev okean (svemirska letelica Kasini je sprovela sličan poduhvat sa Saturnovim mesecom Enkeladusom, za čiji okean se zna da prska vodu u svemir). Pošto se ledena kora distorzuje zbog uticaja sila plime, topliji i manje gušći led bi se  podigao noseći uzorke iz okeana pravo na površinu gde bi svemirske letelice ( NASA je najavila da će lansirati Clipper i Juice 2020. godine),  mogle izvršiti analizu sa daljine,  koristeći infracrvene i ultraljubičaste instrumente. Tada bi naučnici mogli da proučavaju kompoziciju materijala kako bi saznali da li je Europin okean pogodan za neke oblike života.

Da li smo svestni koliko je Europa važna?

Zašto je Europa toliko važna? Na planeti Zemlji gde god postoji voda postoji i život. Zemljini okeani su dom od 50 do 80% svog života na Zemlji, sa 224.000 poznatih vrsta - biljaka, bakterija, reptila, sisara, koralnih grebena, algi, riba, mekušaca i mnogoh drugih, a između ostalih i ekstremofila, organizama koji mogu da prežive svuda, od ledenih temperatura ispod kore Arktičkog mora, do izuzetno visokih temperatura ključanja i visokih pritisaka pored hidrotermalnih ventila na dnu okeana.

Zapremina vode dva puta veća nego na Zemlji

Prema tome, ako je zapremina Europinog okeana dva puta veća od Zemljinog, moguće je i da bi bila pogodna za neke oblike života. Sve do danas naučnici su smatrali, da bi neka sredina bila pogodna za razvoj života, morala bi da bude na tačno određenoj udaljenosti od Sunca, kako bi se u njoj formirala tečna voda. Europa je pobila svo naše dosadašnje znanje. Udaljena je od Sunca skoro milijardu kilometara, sva uronula u zagrljaj okeana.

Razlog zbog koga Europa ima tečnu vodu je u silama plime, sličnim interakcijama plime između naše zemlje i njenog Meseca, koje čine da njena kora i unutrašnjost budu fleksibilne i pomeraju se dok ona putuje oko Jupitera. Sama temperatura ne dozvoljava da voda bude u potpunosti tečna na ledenoj površini, ali istovremeno omogućava postojanje sasvim solidnog okeana ispod zamrznute kore.

Pored tečne vode, za život kakav poznajemo, potrebno je još par ključnih faktora. Prvi je prava hemijska podudarnost, koja bi se koristila poput cigli za izgradnju najosnovnijih oblika života a drugi je izvor energije. Pored pomaganja da se održi tečna voda na Europi, njene sile plime i oseke verovatno mogu da omogućavaju interakciju okeana sa kamenom unutrašnjošću i okeanskim dnom. Hemijska reakcija između okeana i kamenog dna bi mogla, ne samo da obezbedi stvaranje blokova za izgradnju organizama, već i energije za njihov život.

Činjenice o Europi