Malo je svetova u našem solarnom sistemu koji su prosto neodoljivi poput Saturnovog ledenog meseca Ensildusa

Iako se danas zna da postoji više svetova u našem solarnom sistemu koji imaju okeane tečne vode ispod svoje zaleđene površine, ipak je Ensiledus jedini kome svemirska letelica može prići i pokupiti uzorke koji se poput gejzira oslobađaju iz unutrašnjosti ovog meseca. Iz ovih uzoraka naučnici su zaključili da Ensiledus poseduje sve hemijske predispozicije potrebne za razvoj života i hidrotermalne izvore koji izbacuju vodu punu minerala u svemir.

Dijametar od samo 505km (površina Velike Britanije) ne sprečava Ensiledus da ima najlepšu beličastu reflektujuću površinu u našem solarnom sistemu. Na njegovom putu oko Saturna ovaj satelit kreira sopstveni prsten, sačinjen od ledenih čestica koje se izbacuju u svemir, opkružujući njegovu orbitu.

Prve zabeležene fotografije svemirske istraživačke letelice Vojadžer još iz 80-ih godina prošlog veka pokazale su da, iako je Ensiledus relativno malen, njegova je površina izvanredno glatka i blistavo beličasta na pojedinim mestima.  To ga je decenijama svrstavalo u najreflektnija nebeska tela u solarnom sistemu, a da naučnici nisu znali zašto.

Zbog toga što Ensiledus reflektuje toliko puno sunčeve svetlosti, čini da njegova površina bude ekstremno hladna, oko 201 Celzijusa ispod nule. Decenijama kasnije se ispostavilo da ovaj satelit nije ni toliko hladan, ni neaktivan kako se prvobitno smatralo.

Esiledus je udaljen 238.000 km od Saturna oko koga orbitira, a zanimljivo je da se između njih nalaze još dva prirodna Saturnova satelita, Mimas i Tetis. Takođe, Ensiledus ne rotira oko svoje ose već je čvrsto "zaključan" i uvek istom stranom okrenut ka Saturnu. Potrebno mu je 32.9 sati za jedan pun krug oko Saturna i to unutar najgušćeg dela njegovog širokog prstena.

Unutrašnje zagrevanje

Kao i većina drugih prirodnih satelita u proširenim sistemima koje imaju velike planete poput Saturna, tako je i Ensiledus "zarobljen" u tzv orbitalnoj rezonanci, zbog koje se dva ili više meseca u sistemu u jednakim intervalima poravnavaju sa planetom oko koje orbitiraju i tada gravitaciono utiču jedni na druge.

I dok Ensiledus oko Saturna opkruži dva puta, Dion, znatno veći mesec, uspe da obiđe Saturn samo jednom.  Gravitaciono polje Diona "razvlači" orbitu Ensiledusa u eliptični oblik, zbog koje je Ensiledus nekada bliži a nekada udaljeniji od Saturna, što čini da sile plime i oseke zapravo zagrevaju Ensiledus.

Na nekim delovima Ensiledusa su uočljivi mnogobrojni krateri od 35km u dijametru, a u nekim delivima ima tek par kratera, što ukazuje na mlado geološko oblikovanje njegove površine u ne tako davnoj prošlosti. Konkretno, na njegovom južnom polu kratera skoro da nema, ali su zato izraženi izdignuti kameni blokovi veličine kuća, što je radom tektonskih sila ukrasilo ceo region ovog dela meseca.

Misijom svemirske letelice Cassini iz 2005. godine otkrivene su erupcije čestica ledene vode i gasa na površini Ensiledusa, koje su dosezale i do 400m u sekundi. Erupcije su bile kontinuirane stvrajući na taj način obruč fine ledene prašine oko samog meseca, a upravo ta prašina i stvara čuveni spektakularni prsten Saturna. Samo frakcije čestica prašine završe u prstenu, dok se većina vrati nazad, padajući poput snega na površinu meseca, čineći Ensiledus blistavo belim.

Vodeni gejziri prolaze kroz relativno tople pukotine u kori, koje naučnici neformalno zovu "tigrove šare". Nekoliko gasova uključujući vodenu paru, ugljen dioksid, metan, amonijak, ugljen monoksid i nitrogen, kreiraju gasne mlazeve bogate solima i silicijumom. Gustina organskog materijala u mlazevima je 20 veća nego što su naučnici prognozirali.

Sa stanovišta gravitacionih merenja korišćenjem Dopler efekta i magnitude meseca, jer se Ensiledus uvija jako malo na svom putu oko Saturna, naučnici su zaključili da gejziri nastaju radom okeana unutar meseca. Naučnici smatraju da je ledena kora meseca relativno tanka, između 20 i 25km, a da je najtanja na njegovom južnom polu i da iznosi svega 5km.

Pošto okean Ensiledusa proizvodi gejzire, a gejziri kreiraju prsten Saturna, to znači da bi proučavanje materijala Saturnovog prstena značilo i proučavanje materijala Ensiledusovog okeana. Saturnov prsten se uglavnom sastoji od ledenih odpadaka, pre svega nanočestica silicijuma, koje nastaju isključivo na mestima gde dolazi do interakcije vode i stena pod temperaturama većim od 90 stepeni Celzijusa. Ovaj, između ostalih dokaza, ukazuje na posojane hidrotermalnih izvora duboko ispod ledene kore Ensiledusa, koji se ne bi razlikovali od hidrotermalnih izvora na planeti Zemlji. Sa svojim globalnim okeanom, unutrašnjim zagrevanjem i jedinstvenim hemijskim karakteristikama, Ensiledus postaje lider koji najviše obećava u našoj potrazi za svetovima gde bi život mogao da egzistira.